On se namrštio i okrenuo

zato što je slijepac njemu prišao.

A šta ti znaš – možda on želi da se očisti,

ili pouči pa da mu pouka bude od koristi.

Onoga koji je bogat,

ti njega savjetuješ,

a ti nisi kriv ako on neće da vjeruje;

a onoga koji ti žureći prilazi

i strah osjeća,

ti se na njega ne osvrćeš.

Ne čini tako! Oni su pouka –

pa ko hoće, poučiće se –

na listovima su cijenjenim

uzvišenim, čistim,

u rukama pisārā

časnih, čestitih.

Proklet neka je čovjek! Koliko je on samo nezahvalan!

Od čega ga On stvara?

Od kapi sjemena ga stvori i za ono što je dobro za njega pripremi,

i Pravi put mu dostupnim učini,

zatim mu život oduzme i učini da bude sahranjen,

i poslije će ga, kada On bude htio, oživiti.

Uistinu! On još nije ispunio ono što mu je On naredio!

Neka čovjek pogleda u hranu svoju;

Mi obilno kišu prolivamo,

zatim zemlju pukotinama rasijecamo

i činimo da iz nje žito izrasta

i grožđe i povrće,

i masline i palme,

i bašče guste,

i voće i pića,

na uživanje vama i stoci vašoj.

A kada dođe glas zaglušujući –

na Dan kada će čovjek od brata svoga pobjeći

i od majke svoje i od oca svoga

i od drúge svoje i od sinova svojih –

toga Dana će se svaki čovjek samo o sebi brinuti –

neka lica biće toga Dana blistava,

nasmijana, radosna,

a na nekim licima toga Dana biće prašina,

tama će ih prekrivati,

to će nevjernici – razvratnici biti.